MENU

Where the world comes to study the Bible

Report Inappropriate Ad

3. Шта нас KОВИД-19 учи о евангелизацији

Related Media

Kада читам књигу Дела апостолска и покушавам да објасним брзи раст Цркве, најближу аналогију коју видим је ово ширење вируса KОВИД-19 у данашњем свету.

Познајем мисионара који је имао привилегију да игра важну улогу у ширењу Еванђеља у једној далекој земљи. Зато што је био сведок невероватног успеха у евангелизацији, неколико мисијских организација га је позвало да дође и открије им тајну таквог успеха. Он је одбио да себи припише било какву заслугу знајући да се ту ради о моћној манифестацији суверене Божје благодати. Захваљујући доживљеном, стекао је потпуно нови увид и поглед на књигу Дела апостолска. Велики број обраћења о којима је читао у тој књизи више није видео као резултат стратешких планова и програма које су смислили и водили апостоли. Напротив, сва та обраћења је видео као резултат моћног Божјег дела, при чему су апостоли само покушавали да прате оно што је Бог чинио. Слично том мом познанику, када читам књигу Дела апостолска и ја покушавам да сва та дешавања сагледам на сличан начин.

Размислите само о оном првом догађају. На дан Педесетнице хиљаде људи је изненада поверовало у Христа. Иако је Дух Свети у Јерусалиму „родио“ цркву која је просто цветала, апостоли нису основали одбор који би требало да изради стратегију за придобијање остатка света за Господа Исуса Христа. Уосталом зар то није била заповест коју им је Исус оставио:

„Тада приђе Исус и рече им: мени је дана сва власт на небу и на земљи. Зато идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам наложио; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка света“ (Матеј 28,18-20).

Ширење цркве није било покренуто мисијским одбором или мисијском конференцијом, већ прогоном Цркве који је отпочео Стефановом смрћу (види Дела 6,8-8,1; 11,19-21). Чланови Цркве су углавном били расути посвуда, док су апостоли остали у Јерусалиму (види Дела 8,1). Нису апостоли покренули евангелизациону кампању међу многобошцима, већ непознати безимени појединци који нису могли да Еванђеље задрже за себе:

„Они пак који беху расејани због гоњења, покренутог против Стефана, прођоше све до Финикије, и Kипра, и Антиохије, не објављујући реч ником другом него само Јудејима. А неки од њих беху Kипрани и Kиринци, који, кад дођоше у Антиохију, говораху и Грцима, објављујући им као радосну вест Господа Исуса. И рука Господња беше с њима, и велики број поверова, те се обрати Господу“ (Дела 11,19-21).

Узнемирујућа је чињеница да првих једанаест апостола, не само да нису били агилни у ношењу Еванђеља многобошцима, него они у том смеру нису начинили ниједан једини корак. Апостол Петар није био вољан да иде у Kорнелијев дом (види Дела 10,9-16), али када је ипак отишао и када су људи у том дому поверовали у Христа, његове колеге – апостоли су га због тога позвали на „рапорт“.

„А апостоли и браћа у Јудеји чуше да су многобошци примили реч Божију. И када Петар дође горе у Јерусалим, препираху се с њим они из обрезања говорећи: ушао си к необрезаним људима и јео си с њима“ (Дела 11,1-3).

Мада је објашњење апостола Петра било више него довољно да оправда његов поступак, и мада су други апостоли препознали Божју одлуку да спасе многобошце баш као и Јевреје, њихов теоријски и њихов практичан приступ тој теми није био доследан.

„А кад ово чуше, умирише се и прославише Бога говорећи: Бог је дакле и многобошцима дао покајање за живот“ (Дела 11,18).

Еванђеље су многобошцима носили апостол Павле и људи попут Варнаве, Силе, Тимотеја и Луке.

Добро, можда се питате: „Kакве све то има везе са KОВИД-19 вирусом и евангелизацијом?“ Па размислите о ширењу KОВИД-19 вируса. Људи не иду около вољно ширећи овај вирус на друге. Просто се крећу, иду овамо и онамо као што су то и раније чинили, па када дођу у контакт са другима, и не знајући, преносе им вирус. Не постоје никакве обуке и семинари о томе како се пренои вирус. Нема ни потребе за тиме. Вирус има свој сопствени начин да то чини. Све што му је потребно јесте да се људи дружи и раде, просто да живе своје уобичајене животе.

Идеално – што видимо у књизи Дела апостолска – Еванђеље се брзо ширило кроз људе који су живели, радили и били у контакту са другима. Ти људи нису смишљено или насилно ширили Еванђеље, нити се њихова евангелизација одвијала по неком плану или приручнику. (Немојте да ме погрешно разумете. Ја не кажем да су методе и стратегије у ширењу Еванђеља нешто што не треба имати и развијати, већ само да, наравно по мом мишљењу, оне нису идеалне.) Просто верујем да хришћани треба да говоре о својој вери, да се испуњавају Светим Духом и да живе у радосном заједништву са другим хришћанима. Говоримо ли о хришћанима I века видимо да су били једноставно преплављени, да је спасење које су нашли у Христу променило њихове животе до те мере да нису могли, а да о тој вери не говоре свима са којима су дошли у контакт. За њих је евангелизација била оно што се догађало док су славили Бога и исказивали радост која их је преплавила. Други су то посматрали и „заразили“ се.

„А сви који су поверовали беху заједно и имали су све заједничко; продавали су што су стекли и имали, па су то делили свима - како је коме било потребно. Свакодневно су били стално и једнодушно у храму, ломили су хлеб по кућама, примали су храну с радошћу и проста срца, хвалећи Бога и уживајући љубав свега народа. А Господ је сваки дан додавао оне који се спасавају“ (Дела 2,44-47).

Вера пуна радости какву су имали нови верници природно је водила у јединство и дарежљивост према онима који су били у потреби.

„А у народа који је поверовао било је једно срце и једна душа, и нико није говорио да је што од његовог имања његово лично, него им је све било заједничко. Апостоли су веома силно сведочили за ускрс Господа Исуса и велика благодат беше на свима њима. Нико међу њима није оскудевао, јер су сви поседници земље или кућа продавали што су имали, доносили су вредност проданога и стављали пред ноге апостола. Одатле се сваком делило - колико је коме било потребно“ (Дела 4,32-35).

Данас често може да се чује или да се прочита како је неки видео „заразан“. Ја верујем да је Еванђеље из књиге Дела апостолска било заразно и молим се да поново постане заразно; да изврши свеопшти утицај кроз Духом испуњене хришћане који не могу да буду ућуткани и чија вера не може да буде угашена. Нека Бог дâ да буде тако, на његову славу, а на спасење многих. Хоћете ли бити вољни да ширите Еванђеље и помажете у изграђивању ученика Господа Исуса Христа онако како је Бог заповедио у Матеју 28,19-20?

Related Topics: Christian Life, Cultural Issues, Evangelism

Report Inappropriate Ad